:

Живот и књижевни рад Никанора Грујића накрачког владике.

Primljeno u sjednici historičko-filologičkoga razreda Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 30. travnja 1903.

Написао гимн. професор Ђорђе Магарашевић.

У историји српских митроносилаца у крајевима австроугарске монархије заузео је одлично место пакрачки владика Никанор Грујић. Беше то редак свештеник, који је своју умну снагу уложио у све оно, чим ће унапредити црквени, поли

тични и просветни живот овостраног народа нашег.

Никанора Грујића са хвалом спомињу као бранича интереса свога народа, које је ваљало сачувати у бурним данима из год. 1848. За ову његову радњу не могу да се довољно нахвале сви они, који писаху о Никанору, његову животу и раду, када је 1887. год. по народу као муња пролетео глас о смрти његовој.

Никанора хвале као добра беседника, и у црквеним и светским приликама, у којима се свагда патријотски јављао, кадгод га је на такав рад позивао народ његов и црква његова.

Никанора хвале као песника, јер се у њему јавља жица уметничкога песништва од млађахних па до последњих дана

живота његова.

на

Никанора хвале и као добра познаваоца и пријатеља родног језика поред свију оних прилика, које су и њему као осталим овостраним свештеницима до најновијег времена могле сметати, да свом народном језику не отворе врата у народну школу и књигу. За то се о оваковој реткој појави у

И

политичном, црквеном и просветном животу народа нашега и могао чути и читати суд савремених књижевника наших, који хвалом обасипаху живот и књижевни рад владике Никанора Грујића.

R. J. A. 156.

1

сам

Одликован позивом преосвештенога епископа пакрачког, господина Мирона Николића, да разгледам у рукопису преостале још књижевне радове владике Никанора Грујића, нашао до сада необјављених или довољно неприказаних радова владичиних. Поред тога добротом пречасног госп. Анатолија Јанковића, крушедолског архимандрита, упознао сам се с необјављеним до сада мемоарима владичиним, које му је владика у концепту давао, а он их је тада, као придворни калуђер вла

дичин, преписивао.

ce

Све ово поред онога, до чега штампом већ објављеног могло доћи, потакло ме је, да покушам у главнијим цртама изнети живот и књижевни рад овога ретког човека у јерархији овостраних Срба.

Књижевни радови Никанора Грујића тесно су везани за његов живот; с тога ћемо се у овој радњи забавити најпре животом владичиним, па за тим прећи на његове књижевне радове.

Живот Никанора Грујића.

99

Ко проучи живот и јаван рад Никаноров, видеће, да се овај може поделити у три доба. Прво доба траје од рођења му па до 1848. год. Друго доба траје од 1848.-1864. год., т. ј. од покрета па до Благовештенског сабора", када се Никаноров рад према тадањим нашим народноцрквеним приликама сина црквенопросветно поље и треће доба од 1864-1887., т. ј. до смрти владичине, у ком се добу креће владичин рад на црквенопросветном пољу.

Лази ca политичког

Према овој подели разгледаћемо најпре :

Прво доба (1810.—1848.).

У барањској жупанији има и данас још преко 10.000 српских душа, и у том крају, у селу Липови, угледао је света 1. децембра 1810. год. Милутин (у калуђерству Никанор). Отац му беше свештеник. У свом селу учио се почетним наукама у тадањој српској школи : читао је часловац, псалтир, апостол и друге црквене књиге. У јој кући могао је читати сваку српску књигу. Ту школу учио је од 1810—1822. год. Од 1822. год. учио се у линовској немачкој школи, где је научио немачки читати и писати, али говорити није могао, јер су и немачка деца у оно време српски говорила. За то га је одвео отац у оближње чисто немачкО село Марок, где је за шест