Живот и књижевни рад Никанора Грујића

накрачког владике.

Primljeno u sjednici historičko-filologičkoga razreda Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 30. travnja 1903.

Написао гимн. професор Ђорђе Магарашевић.

У историји српских митроносилаца у крајевима австроугарске монархије заузео је одлично место пакрачки владика Никанор Грујић. Беше то редак свештеник, који је своју умну снагу уложио у све оно, чим ће унапредити црквени, поли

тични и просветни живот овостраног народа нашег.

Никанора Грујића са хвалом спомињу као бранича интереса свога народа, које је ваљало сачувати у бурним данима из год. 1848. За ову његову радњу не могу да се довољно нахвале сви они, који писаху о Никанору, његову животу и раду, када је 1887. год. по народу као муња пролетео гласо смрти његовој.

Никанора хвале као добра беседника, и у црквеним и светским приликама, у којима се свагда патријотски јављао, кадгод га је на такав рад позивао народ његов и црква његова.

Никанора хвале као песника, јер се у њему јавља жица уметничкога песништва од млађахних па до последњих дана

живота његова.

И

Никанора хвале И као добра познаваоца и пријатеља народног језика поред свију оних прилика, које су и њему као осталим овостраним свештеницима до најновијег времена могле сметати, да свом народном језику не отворе врата у народну школу и књигу. За то се о оваковој реткој појави у политичном, црквеном и просветном животу народа нашега и могао чути и читати суд савремених књижевника наших, који хвалом обасипаху живот и књижевни рад владике Никанора Грујића.

R. J. A. 156.

1

го

сам

Одликован позивом преосвештенога епископа пакрачког, сподина Мирона Николића, да разгледам у рукопису преостале још књижевне радове владике Никанора Грујића, нашао до сада необјављених или довољно неприказаних радова влаДичиних. Поред тога добротом пречасног госп. Анатолија Јанковића, крушедолског архимандрита, упознао сам се с необјављеним до сада мемоарима владичиним, које му је владика у концепту давао, а он их је тада, као придворни калуђер владичин, преписивао.

Све ово поред онога, до чега се штампом већ објављеног могло доћи, потакло ме је, да покушам у главнијим цртама изнети живот и књижевни рад овога ретког човека у јерархији овостраних Срба.

Књижевни радови Никанора Грујића тесно су везани за његов живот; с тога ћемо се у овој радњи забавити најпре животом владичиним, па за тим прећи на његове књижевне радове.

Живот Никанора Грујића.

Ко проучи живот и јаван рад Никаноров, видеће, да се овај може поделити у три доба. Прво доба траје од рођења му па до 1848. год. Друго доба траје од 1848.—1864. год., т.ј. од покрета па до„Благовештенског сабора“, када се Никаноров рад према тадањим нашим народноцрквеним приликама силази са политичког на црквенопросветно поље и треће доба од 1864 —1887., т. ј. до смрти владичине, у ком се добу креће владичин рад на црквенопросветном пољу. Према овој подели разгледаћемо најпре:

Прво доба (1810.—1848.).

У барањској жупанији има и данас још преко 10.000 српских душа, и у том крају, у селу Липови, угледао је света 1. децембра 1810. год. Милутин (у калуђерству Никанор). Отац му беше свештеник. У свом селу учио се почетним наукама у тадањој српској школи: читао је часловац, псалтир, апостол и друге црквене књиге. У својој кући могао је читати сваку српску књигу. Ту школу учио је од 1810-1822. год. Од 1822. год. учио се у липовској немачкој школи, где је научио немачки читати и писати, али говорити није могао, јер су и немачка деца у оно време српски говорила. За то га је одвео отац у оближње чисто Немачко село Марок, где је за шест